Osnovne potrebe svakog psa

Svako od nas želi najbolje za svog ljubimca. Biramo najbolju hranu, pružamo najbolju negu i dajemo im svu svoju ljubav. Ali osim hrane i pažnje, postoje i dodatne potrebe koje je potrebno zadovoljiti. Te potrebe nisu zasnovane na trendovima, već na biologiji i ponašanju same vrste.
Evo četiri osnovne potrebe koje svaki pas zaslužuje.
SLOBODA ISTRAŽIVANJA
Za psa istraživanje sveta nije luksuz, već način na koji ga upoznaje i razume. Njuškanjem, šetnjom po novim rutama i istraživanjem okoline, psi prikupljaju informacije o svom okruženju, što je veoma važno. Šetnja tokom koje imaju vremena da njuškaju i istražuju mnogo je više od fizičke aktivnosti, jer istovremeno aktivira i njihov um.
Ova potreba je posebno važna tokom odrastanja šteneta, kada upoznavanje sa novim okruženjima, površinama, zvukovima i iskustvima pomaže u formiranju sigurnog i stabilnog odraslog psa. Ali potreba za istraživanjem ne nestaje sa godinama. Nova iskustva i kontakt sa okruženjem nastavljaju da podstiču mentalnu stimulaciju i emocionalnu ravnotežu tokom celog života psa.
DOVOLJNO KRETANJA, ALI PO NJIHOVIM USLOVIMA
Ne dozvolite da Vas veličina zavara. Mali pas nije pas sa manje energije, kao što ni veliki pas ne mora uvek da trči kilometrima. Svaki pas ima individualne potrebe za kretanjem koje zavise od rase, uzrasta, zdravstvenog stanja i karaktera. Zato je važno upoznati svog psa i pratiti njegove potrebe, umesto da se primenjuje isto pravilo na sve pse. Igra je podjednako važna kao i šetnja, pa obratite pažnju na to u kakvoj igri Vaš pas zaista uživa.
Fizička aktivnost doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, održavanju optimalne telesne težine i pokretljivosti zglobova, ali ima važnu ulogu i u emocionalnoj stabilnosti. Psi koji nemaju dovoljno kretanja često višak energije ispoljavaju na manje poželjne načine, poput prekomernog lajanja, uništavanja stvari ili nemira.
DRUŽENJE SA DRUGIM PSIMA
Zdrava socijalizacija ne znači da svaki pas mora da se igra sa svakim psom kojeg sretne. Važno je da pas ima dovoljno pozitivnih i kontrolisanih kontakata sa drugim psima kako bi naučio da prepoznaje njihov govor tela, pravilno komunicira i da se oseća prijatno u njihovom društvu. To ne mora samo da se odnosi na igru, već može biti mirno provođenje vremena zajedno.
Pas koji je imao malo pozitivnih kontakata sa drugim psima kasnije može imati poteškoća u prepoznavanju njihovih signala, što može dovesti do straha ili burnih reakcija. Ne zato što je pas „loš“, već zato što nikada nije imao priliku da nauči taj jezik.
DA GA RAZUMEMO
Psi komuniciraju položajem tela, ušima, repom, izrazom lica i suptilnim promenama u ponašanju. Mnoga ponašanja koja ljudi nazivaju „tvrdoglavim“ ili „neposlušnim“ zapravo su iskren pokušaj psa da pokaže da mu nije prijatno, da je pod stresom ili da ima određenu potrebu.
Učenje da prepoznamo prve, suptilne znake stresa, poput oblizivanja, zevanja koje nije povezano sa umorom, okretanja glave ili podvijenog repa, omogućava nam da reagujemo pre nego što situacija eskalira, a ne tek kada problem nastane. Nije potrebno da preko noći postanemo stručnjaci za ponašanje pasa. Važno je da svom psu pristupimo sa radoznalošću, a ne sa pretpostavkama, i prihvatimo da je ono što izgleda kao „nepoželjno ponašanje“ često samo način na koji pas pokušava da nam nešto kaže, koristeći jedini jezik koji poznaje.
Ove četiri potrebe nisu spisak koji treba samo precrtati. One nam pomažu da na ponašanje svog psa gledamo iz drugačije perspektive i da pitanje „Šta moj pas radi pogrešno?“ zamenimo pitanjem „Šta je mom psu potrebno?“. Niko ne poznaje psa bolje od osobe koja živi sa njim. To nije mala stvar i upravo u tome i jeste suština.