Zašto psi nekad drugačije reaguju kada sretnu druge pse na povocu

Šetnja na povocu je svakodnevna stvar za većinu pasa. Međutim, kada pas na povocu sretne drugog psa, stvari ponekad mogu postati napete ili neprijatne. Zašto se to dešava? Iako je povodac važan zbog bezbednosti, on može da ometa ono što je psima jako važno, njihovu komunikaciju. Psi ne pričaju kao mi. Oni "govore" telom, kroz pokrete, držanje, mirise i način na koji se kreću kroz prostor.

Kada su pušteni, bez povoca, psi prirodno prilaze jedno drugom u blagom luku, zastanu da se onjuše ili čak odluče da se udalje. Ta sloboda im pomaže da bolje procene drugog psa, da osete da li je drugi pas prijateljski nastrojen ili ne.

Ali kad je pas na povocu, ta prirodna komunikacija je otežana. Ne može da se kreće kako želi, možda se oseća kao da je "zarobljen", pogotovo ako je prostor uzak ili ako je drugi pas potpuno nepoznat. Ako ne može da se udalji kad mu nešto ne prija, kod psa može da se stvori osećaj pritiska i tada raste napetost.

Šta Vi možete da uradite da pomognete svom psu u takvim situacijama?

1. Ne moraju se svaki put upoznati
Samo zato što se dva psa sretnu na stazi, ne znači da moraju da se „pozdrave”. U mnogim slučajevima, bolje je da ne dođe do direktnog susreta. Umesto toga, možete napraviti zastati kod nekog žbuna ili jednostavno preći ulicu. Time svom psu pokazujete da nije pritisnut da se “druži” kad mu nije do toga. Takve sitne odluke pomažu psu da se oseća sigurnije.

2. Izbegavajte direktan prilazak
Kada ljudi idu pravo jedno ka drugom, to je sasvim normalno. Ali kod pasa, direktan susret "licem u lice" može da deluje kao pretnja ili odmeravanje. Ako već treba da se “upoznaju” dok su na povocu, dajte im prostora da naprave mali krug jedan oko drugog.

3. Birajte pravo mesto za susrete
Ako se desi da psi treba da se upoznaju, birajte prostranije i mirnije mesto. Uzak trotoar, uski prolazi su mesta gde se pas može osećati "zaglavljenim". Bolje je izabrati neko šire mesto gde psi mogu da se kreću, gledaju ili čak da odluče da ne priđu jedno drugom. Neki psi jednostavno ne žele da se “upoznaju” i to je sasvim u redu.

Pas nije uvek raspoložen za druženje. Možda se juče radovao svakom prolazniku, a danas samo želi da ga niko ne dira. I to ne znači da je to nešto loše. Kao i ljudi, psi imaju dane kad im ne prija gužva, buka ili drugi psi. Neki su uvek oprezni, neki su društveni samo sa onima koje poznaju, a neki jednostavno ne vole da im neko prilazi. Ne zato što su “zli”, već zato što im je tako prijatnije.

Vi najbolje znate svog psa
Naša uloga, kao ljudi koji brinu o njima, jeste da posmatramo, podržimo i poštujemo šta nam naš pas pokazuje. To ne znači da ga treba izolovati, već da mu pružimo osećaj da ima izbor i slobodu kad god je to moguće.
Jer, svaka šetnja nije samo fizička aktivnost, ona je i razgovor između Vas i Vašeg psa. A kada ga slušate, on uči da može da Vam veruje.